Рукометни клуб у Каћу је основан у понедељак вече, 25. јуна 1956. године, у јендеку испред старе зграде Основне школе, преко пута Омладинског дома. Основала га је група омладинаца, окупљених око Милоша Лончара, у знак револта према третману у секцији одбојкаша, која је окупљала нешто старију популацију младића.
Клуб је у почетку носио име ''Младост'', а прву утакмицу одиграо је у недељу, 1. јула 1956. године, против новосадске ''Славије'', у дворишту Основне школе, са почетком у 10,00 часова. Новосађани су убедљиво тријумфовали, резултатом 51:25.
Овај пораз није поколебао каћке рукометне занесењаке, па су они већ 12. августа 1956. године организовали први рукометни турнир, на којем су, уз домаћу ''Младост'', наступили ''Космај'' из Београда и ''Хајдук'' из Чуруга. Убрзо након тога, ''Младост'' је одиграла и прву званичну првенствену утакмицу, 26. августа 1956. године, у оквиру лиге среза новосадског. Противник на дебију, нико други до новосадска ''Славија''. И овог пута ''Славија'' је победила са 26 голова разлике.
Клуб се у оквиру лиге среза новосадског такмичио до јуна 1960. године, заједно са екипама из Новог Сада, Титела, Жабља и Чуруга. Клуб се, у јуну 1960. године, после квалификација одиграних у Врбасу, пласирао у виши ранг, Бачко – сремску зону, где ће се надметати са екипама из Новог Сада, Жабља, Врбаса, Бечеја, Инђије, Чуруга и Бачке Паланке. Од 9. јуна 1960. године РК ''Младост'' мења име У РК ''Југовић'', које носи и данас, више од пет и по деценија.
Освајањем 4. места у овој лиги, РК ''Југовић'' у јуну 1961. поново иде корак даље, изборивши пласман у Војвођанску лигу. У сезони 1966/1967 РК ''Југовић'' постаје првак Војвођанске лиге и, самим тим, аутоматски, постаје члан у то време изузетно квалитетне јединствене Српске лиге. Сада рукометаши из Каћа путују чак до Ваљева, Пожаревца (на сву срећу спортским поводом) и Смедерева.
Уочи сезоне 1968/1969 клуб ствара боље услове за рад и текмичење, изградњом свлачионица и асвалтирањем терена. Каћке рукометаше није поколебала ни чињеница да су се, силом прилика, реорганизацијом такмичења, уочи сезоне 1970/1971, вратили у Војвђанску лигу.
У тој сезони ''Југовић'' постаје првак Војводине, али на квалификацијама, одиграним у Врњачкој Бањи, не успева да избори статус прволигаша. Због низа неправди које су доживели на терену, рукометаши ''Југовића'' се тужни враћају из Врњачке Бање, али то не спутава њихов занос. Три године касније, у лето 1974. године, ''Југовић'' постаје члан новоформиране Друге савезне лиге. Квалификациону утакмицу, одиграну 10. августа 1974. године, на Црвеном крсту у Београду, потпомогнути бодрењем од преко 300 својих навијача, рукометаши ''Југовића'' добијају са убедљивих 26:18 против врло јаког састава ''Шумадије'' из Аранђеловца.
У другој савезној лиги клуб се такмичио пуних седам година, да би, опет реорганизацијом, после сезоне 1980/1981 ''Југовић'' постао члан новоформиране Прве Б лиге. У међувремену, 26. маја 1977. године, на свечани начин у Каћу је отворена спортска дворана ''Југовић'', у којој каћки рукометаши добијају изванредне услове за рад и такмичење.
Уочи сезоне 1979/1980 опет се прибегло реорганизацији такмичења, па ''Југовић'' постаје члан Друге савезне лиге, група запад, коју чине клубови из БиХ и Војводине : ''Југовић'', ''Потисје'', ''Слобода'' из Тузле, ''Апатин'', ''Синтелон'', ''Раднички'' из Сомбора, ''Слога'' из Добоја, ''Пролетер'', ''Искра'', ''Дервента'', ''Јединство'' из Качарева, ''Витекс'' из Висаоког, ''Динамо'' из Панчева, од којих су неки већ омирисали прволигашки барут.
Руководство клуба, на челу са Милошем Лончаром, формира врло јаку екипу, предвођену екстра појачањем из Завидовића, Златком – Злајом Новаком. Већ у овој сезони ''Југовић'' бије жестоке битке не би ли се изборио за пласман у квалификације за попуну Прве савезне лиге, али је за прса у циљ испред ''Југовића'' ушла добојска ''Слога'', која је у лето 1980. године, након победе над фаворизованим ''Цељем'', остварила историјски успех, пласман у Прву савезну лигу.
Но, људи у и око ''Југовића'' нису клонули духом. У мају 1984. године, након историјске победе над ''Искром'', у драматичној утакмици у Каћу, село Каћ добија прволигаша. Догодило се то у години у којој је Југославија постала олимпијски шампион, што је само увећало успех ''Југовића''.
Од тада, пуне 33 године, ''Југовић'' се, без престанка, такмичиo у рукометној елити своје државe. Најпре се та држава звала СФР Југославија, потом СР Југославија, нешто касније Србија и Црна Гора и на крају Србија. Мењали су се називи држава, само је ''Југовић'' остајао.
У сезони 1999/2000 Каћ добија учесника европског купа, који је, ваљда због ''сеоског'' ''Југовића'' морао да промени назив Куп градова у Челенџ куп. Ипак, било како било, такмичење се одвијало као званично такмичење у оквиру ЕХФ-а, а ''Југовић'' не би био то што јесте да, одмах на старту, није освојио европски Челенџ куп. Догодило се то у априлу 2001. године, након сјајних игара у утакмица са луксембурсшким ''Диделанжом'', француским ''Ивријем'', италијанским ''Форст Бриксеном'' и на крају, у финалу, са швајцарским ''Винтертуром''.
Тријумф је остварен у новој спортској дворани ''Храм'', дому РК ''Југовић'', јединственом објекту у Србији у којем су, од почетка до данас, уцртане само линије рукометних димензија.
''Југовић'' је, од распада СФР Југославије, почео да негује школу рукомета по највишим европским стандардима. Пионири, кадети и јуниори ''Југовића'' су освојили око 20 титула првака државе, а у клубу су стасали и афирмисали се бројни касније истакнути рукометаши, међу којима и Ненад Перуничић и Арпад Штербик, у своје време званично најбољи рукометаши Европе и света. У лето 1996. године кадети ''Југовића'' званично су постали вицешампиони Европе, на ''Партиле купу'' у Шведској. На сениорском Првенству Европе, одиграном у Београду пре четири године, сребрну медаљу, наступајући за репрезентацију Србије, освојили су и каћки академци Рајко Продановић и Добривоје Марковић, предвођени Владаном Јордовићем, помоћником селектора, у то време тренером прве екипе РК ''Југовић''.
У нашем клубу су стасали и афирмисали се бројни млади тренери, од којих су неки, попут Бранислава Зељковића и Зорана Куртеша, постали селектори сениорске државне репрезентације.
У сезони 2020-21 освојено је прво место у Супер Б лиги Србије и трофеј намењен победику Купа Војводине.
Југовић се у сезони 2021-22 вратио у Аркус Супер лигу Србије .
У сезони 2022-23 учествујемо у Аркус Супер лиги Србије.